Danas smo završili izazov čitanja “15 dana po 15 minuta”.

Svaki su dan s nestrpljenjem čekali novu priču, uživali u slušanju, razmišljali o pročitanom i jasno pokazali koliko im to znači. Jednoglasno su se izjasnili da više vole kada im se čita, a manje kada to moraju sami.

Iskreno, nije mi žao propuštenoga sadržaja u tih 15 minuta. Upravo suprotno – dobili smo nešto puno vrjednije. Danas premalo čitamo djeci tog uzrasta, a upravo im je to zajedničko čitanje potrebno: zbog jezika, mašte, bliskosti i osjećaja sigurnosti. Možda bismo se trebali češće zaustaviti, odložiti sve drugo i uzeti knjigu u ruke. Tih 15 minuta čini se malo, ali očito ostavlja veliki trag.

Naše zajedničko čitanje ovdje neće završiti, nastavljamo i dalje – 3.a.

Učiteljica Ivana Blekić Petričević